<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/">

<channel>
	<title>Македонска GNU/Linux планета</title>
	<link>http://planet.softver.org.mk</link>
	<language>en</language>
	<description>Македонска GNU/Linux планета - http://planet.softver.org.mk</description>

<item>
	<title>Дамјан Георгиевски: Firefox 3.5 излезе, но...</title>
	<guid>http://softver.org.mk/damjan/01246441147</guid>
	<link>http://softver.org.mk/damjan/01246441147</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/damjan.png&quot; width=&quot;76&quot;  height=&quot;102&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

Firefox 3.5 излезе и тоа на 70-тина светски јазици, но не и на македонски. 

&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Во последен момент се случила некоја &lt;a href=&quot;https://bugzilla.mozilla.org/show_bug.cgi?id=501343&quot;&gt;збрка&lt;/a&gt; со македонскиот build што го оневозможува системот за автоматска надоградба, и мораше да биде повлечен. Јас проблемот го приметив веќе во RC1 и ја поправив грешката, но во последните моменти по грешка таа поправка била одфрлена за конечниот build.

&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Останува да видиме дали ќе се појави 3.5 покасно, или пак ќе се чека на 3.5.1.

&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Се си мислам дека сите оние силни патриоти кои потпишуваат разно-разни молби по интернет, да одделеа малку време да тестираат и &lt;a href=&quot;http://bugs.softver.org.mk/proj2&quot;&gt;пријавуваат&lt;/a&gt; грешки, порано ќе го увидевме проблемот и ќе ја намалевме можноста за грешка... но тоа е реалноста, &lt;i&gt;show must go on&lt;/i&gt;.

&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Од друга страна, тимот за локализација на Firefox се &lt;a href=&quot;http://novica.softver.org.mk/node/452&quot;&gt;намали&lt;/a&gt; за 50% (по бројност, а 90% по преведувачки труд), нешто заинтересирани да ја продолжат работата не сретнав, па можеби show &lt;i&gt;may not go on&lt;/i&gt; anyway.

&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;ps.
неофицијална информација е дека Firefox на македонски го користат околу 35000 луѓе, од кои 30000-тина 3.0.11.
    </description>
	<pubDate>сре, 01 јул 2009 09:39:07 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Новица Наков: Firefox 3.5</title>
	<guid>http://novica.softver.org.mk/node/452</guid>
	<link>http://novica.softver.org.mk/node/452</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/novica.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;94&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Излезе &lt;a href=&quot;http://mozilla.com&quot;&gt;Firefox 3.5&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;За да го означам моето дефинитивно заминување од локализациските работи, кликам да го симнам на англиски јазик.&lt;/p&gt;&lt;div class=&quot;feedflare&quot;&gt;
&lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=ovhYEIMIjcs:qyq73DxjZNA:yIl2AUoC8zA&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?d=yIl2AUoC8zA&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=ovhYEIMIjcs:qyq73DxjZNA:F7zBnMyn0Lo&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=ovhYEIMIjcs:qyq73DxjZNA:F7zBnMyn0Lo&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=ovhYEIMIjcs:qyq73DxjZNA:gIN9vFwOqvQ&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=ovhYEIMIjcs:qyq73DxjZNA:gIN9vFwOqvQ&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt;
&lt;/div&gt;
    </description>
	<pubDate>вто, 30 јун 2009 15:55:38 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Гоце Митевски: Theora компресија</title>
	<guid>http://pablisher.nicer2.com/theora-%d0%ba%d0%be%d0%bc%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%b8%d1%98%d0%b0</guid>
	<link>http://pablisher.nicer2.com/theora-%d0%ba%d0%be%d0%bc%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%b8%d1%98%d0%b0</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/gocem.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;96&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;img class=&quot;alignnone size-full wp-image-476&quot; title=&quot;fish_theora_org&quot; src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/fish_theora_org.png&quot; alt=&quot;fish_theora_org&quot; width=&quot;256&quot; height=&quot;64&quot; /&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://www.theora.org/&quot;&gt;Theora&lt;/a&gt; е бесплатен и отворен формат на видео компресија од фондацијата &lt;a href=&quot;http://www.xiph.org/&quot;&gt;Xiph.org&lt;/a&gt; – дел од нивниот проект Ogg (проект што има за цел да овозможи интеграција на кодекот VP3 на &lt;a href=&quot;http://www.on2.com/index.php?308&quot;&gt;On2 Technologies&lt;/a&gt;, аудио кодекот &lt;a href=&quot;http://www.vorbis.com/&quot;&gt;Ogg Vorbis&lt;/a&gt; и мултимедијалните формати Ogg во комплетно мултимедијално решение, што би било конкурентно на форматот MPEG-4). Ogg Theora припаѓа на истата класа на видео кодеци како MPEG-4/DiVX, но од нив значително се разликува по тоа што не обврзува со лиценца за користење и, што е уште поинтересно, што овозможува драстично подобри перформанси на видео компресија со висок квалитет.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Со Theora се сретнав неодамна и решив малку посериозно да се позанимавам со снимање на видео содржини во овој формат. Тоа што уште на прв поглед ме фасцинираше, беше забележителната разлика во големината на видео датотеките во MPEG-4/DiVX и Theora формат. Theora овозможува создавање на, во слободна проценка, помеѓу 45% и 65% помали видео записи без никакво видливо намалување на видео квалитетот.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;img class=&quot;alignnone size-full wp-image-456&quot; title=&quot;oggtheora&quot; src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/oggtheora.jpg&quot; alt=&quot;oggtheora&quot; width=&quot;470&quot; height=&quot;105&quot; /&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Во мојот прв обид за компресија во Theora, суров DVD материјал со капацитет од околу 500 мегабајти, сведов на без малку 20 мегабајти. Зарем, тоа не е одлична заштеда? Подоцна, веќе компресирани MPEG-4 видеа претворав во Theora. Во речиси сите обиди имав најмалку 50% повисока компресија, а со тоа и 50% помали видео записи.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Со тоа што овозможува висока компресија, Ogg Theora е речиси идеален формат за дистрибуција на видео материјали на Интернет.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Theora е повеќе-платформски формат, достапен на ГНУ/Линкус, Windows и Mac OS.&lt;/p&gt;
&lt;h3&gt;Како се создава .ogv датотека?&lt;/h3&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/ffme.jpg&quot;&gt;&lt;img class=&quot;alignnone size-full wp-image-462&quot; title=&quot;ffme&quot; src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/ffme.jpg&quot; alt=&quot;ffme&quot; width=&quot;375&quot; height=&quot;269&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://v2v.cc/~j/ffmpeg2theora/&quot;&gt;ffmpeg2theora&lt;/a&gt; е едноставен конвертор на MPEG видео записи во Ogg Theora формат. ffmpeg2theora засега нема графички кориснички интерфејс и може да се употребува единствено преку терминал / Command Prompt, што никако не го прави помалку привлечен. Всушност командите за отпочнување на конверзијата се ужасно едноставни. Еве, на пример, како изгледа една таква:&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;code&gt;ffmpeg2theora videoclip.avi&lt;/code&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;каде што „ffmpeg2theora“ е име на командата т.е. на извршната датотека на конверторот, „videoclip“ е име на видео датотеката, а „avi“ е тип на видео датотеката.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/ffmpeg2theora.jpg&quot;&gt;&lt;img class=&quot;alignnone size-full wp-image-458&quot; title=&quot;ffmpeg2theora&quot; src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/ffmpeg2theora.jpg&quot; alt=&quot;ffmpeg2theora&quot; width=&quot;406&quot; height=&quot;205&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Сè што би требало да направите, за активно да го користите ffmpeg2theora, е &lt;a href=&quot;http://v2v.cc/~j/ffmpeg2theora/download.html&quot;&gt;да го преземете&lt;/a&gt; од официјалната страница. Конверторот е бесплатен, се разбира. Слободно послужете се со &lt;a href=&quot;http://v2v.cc/~j/ffmpeg2theora/examples.html&quot;&gt;зададените примери&lt;/a&gt; на официјалниот веб сајт.&lt;/p&gt;
&lt;h3&gt;Достапност&lt;/h3&gt;
&lt;p&gt;Ogg Theora доаѓа како составен дел на сите ГНУ/Линукс дистрибуции. Под Windows, репродукцијата на .ogv датотеки е можна со помош на &lt;a href=&quot;http://www.videolan.org/vlc/&quot;&gt;VLC media player&lt;/a&gt;. На крајот, доколку ве интересира, погледнете ја листата на &lt;a href=&quot;http://wiki.xiph.org/index.php/TheoraSoftwarePlayers&quot;&gt;плеери што умеат да репродуцираат Theora&lt;/a&gt; без проблеми.&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>вто, 30 јун 2009 08:15:40 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Mozilla.мк блог: Мозила Фајрфокс во „безбеден режим“</title>
	<guid>http://mozilla.blog.com.mk/node/236342</guid>
	<link>http://mozilla.blog.com.mk/node/236342</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/firefox_logo.png&quot; width=&quot;90&quot;  height=&quot;85&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Оригинално објавено на: &lt;a href=&quot;http://pablisher.nicer2.com/mozilla-firefox-%d0%b2%d0%be-%e2%80%9e%d0%b1%d0%b5%d0%b7%d0%b1%d0%b5%d0%b4%d0%b5%d0%bd-%d1%80%d0%b5%d0%b6%d0%b8%d0%bc%e2%80%9c&quot;&gt;http://pablisher.nicer2.com/&lt;/a&gt;. Фала Гоце!&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://mk.www.mozilla.com/mk/&quot;&gt;Mozilla Firefox&lt;/a&gt; е одлична софтверска апликација, но често заради различни додатоци може да стане многу проблематична. Иако постои многу ефикасен механизам за брзо и едноставно деактивирање на проблематичните додатоци, понекогаш може да се јави потреба од дополнителни интервенции во основните нагодувања на апликацијата, а токму од тие причини постои т.н. „&lt;strong&gt;безбеден режим&lt;/strong&gt;“ (оригинално – „safe mode“) на Mozilla Firefox.&lt;/p&gt;

&lt;p&gt;Основната идеја на безбедниот режим е да овозможи користење на Mozilla Firefox без активни додатоци од било кој тип. Дополнително, преку стартувањето во безбедниот режим, овозможено е враќање на основните преференци на Mozilla Firefox. Оваа можност е многу практична кога сакате да направите целосно ресетирање на Firefox и да го вратите во основниот облик, во кој ви бил оригинално испорачан.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;img class=&quot;alignnone size-full wp-image-438&quot; title=&quot;Firefox 3 безбеден режим&quot; src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/Capture.PNG&quot; alt=&quot;Firefox 3 безбеден режим&quot; height=&quot;260&quot; width=&quot;535&quot; /&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;За целосно ресетирање, стартувајте го Firefox во „безбеден режим“ и означете ги сите достапни опции (прикажани на сликата погоре). На крајот, изберете „&lt;strong&gt;Направи ги промените и рестартирај&lt;/strong&gt;“ (оригинално – „Make changes and Restart“). Со тоа успешно сте го вратиле Firefox на основата. Направените измени се неповратни, па пред да ги извршите размислете дали се навистина потребни.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Во продолжение, еве и кратко објаснување за секоја од достапните опции, во рамките на прозорецот за стартување во безбеден режим.&lt;/p&gt;
&lt;ul&gt;
&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Оневозможи ги сите додатоци&lt;/strong&gt; – Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox &lt;/span&gt;ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа сите инсталирани додатоци ќе бидат исклучени (но не и избришани).&lt;/li&gt;
&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Ресетирај ги алатниците и контролите&lt;/strong&gt; –  Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox&lt;/span&gt; ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа, сите промени на алатниците (големина на контроли (копчиња), позиција на контроли итн.) ќе бидат поништени.&lt;/li&gt;

&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Врати ги обележувачите на основните обележувачи на &lt;/strong&gt;&lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;&lt;strong&gt;Firefox&lt;/strong&gt; &lt;/span&gt;-  Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox&lt;/span&gt; ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа, ќе бидат избришани сите дополнителни обележувачи, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;a &lt;/span&gt;ќе бидат вратени основните на &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Врати ги сите кориснички преференци на основните преференци на &lt;/strong&gt;&lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;&lt;strong&gt;Firefox&lt;/strong&gt; &lt;/span&gt;-  Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox&lt;/span&gt; ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа сите преференци во &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox, &lt;/span&gt;ќе бидат вратени на основните вредности.&lt;/li&gt;

&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Врати ги оригиналните сервиси за пребарување&lt;/strong&gt; –  Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox&lt;/span&gt; ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа ќе бидат вратени сите основни сервиси за пребарување што, намерно или ненамерно, сте ги избришале.&lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;
&lt;p&gt;За дополнителни информации на оваа тема, погледнете го &lt;a href=&quot;http://support.mozilla.com/mk/kb/Safe+Mode&quot;&gt;оригиналниот запис од прирачниците на Mozilla&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;На крајот едно мало потсетување дека утре, на &lt;a href=&quot;http://www.webmonkey.com/blog/Firefox_3DOT5_Will_Arrive_Tuesday__June_30&quot;&gt;30 јуни 2009&lt;/a&gt;, ќе биде објавена долго очекуваната верзија 3.5 од Mozilla Firefox&lt;/p&gt;
&lt;!--
&lt;rdf:RDF xmlns:rdf=&quot;http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#&quot; xmlns:dc=&quot;http://purl.org/dc/elements/1.1/&quot; xmlns:trackback=&quot;http://madskills.com/public/xml/rss/module/trackback/&quot;&gt;
&lt;rdf:Description rdf:about=&quot;http://mozilla.blog.com.mk/node/236342&quot; dc:identifier=&quot;http://mozilla.blog.com.mk/node/236342&quot; dc:title=&quot;Мозила Фајрфокс во „безбеден режим“&quot; trackback:ping=&quot;http://mozilla.blog.com.mk/trackback/236342&quot; /&gt;
&lt;/rdf:RDF&gt;
--&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 18:28:30 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Гоце Митевски: Mozilla Firefox во „безбеден режим“</title>
	<guid>http://pablisher.nicer2.com/mozilla-firefox-%d0%b2%d0%be-%e2%80%9e%d0%b1%d0%b5%d0%b7%d0%b1%d0%b5%d0%b4%d0%b5%d0%bd-%d1%80%d0%b5%d0%b6%d0%b8%d0%bc%e2%80%9c</guid>
	<link>http://pablisher.nicer2.com/mozilla-firefox-%d0%b2%d0%be-%e2%80%9e%d0%b1%d0%b5%d0%b7%d0%b1%d0%b5%d0%b4%d0%b5%d0%bd-%d1%80%d0%b5%d0%b6%d0%b8%d0%bc%e2%80%9c</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/gocem.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;96&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://mk.www.mozilla.com/mk/&quot;&gt;Mozilla Firefox&lt;/a&gt; е одлична софтверска апликација, но често заради различни додатоци може да стане многу проблематична. Иако постои многу ефикасен механизам за брзо и едноставно деактивирање на проблематичните додатоци, понекогаш може да се јави потреба од дополнителни интервенции во основните нагодувања на апликацијата, а токму од тие причини постои т.н. „&lt;strong&gt;безбеден режим&lt;/strong&gt;“ (оригинално &amp;#8211; „safe mode“) на Mozilla Firefox.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Основната идеја на безбедниот режим е да овозможи користење на Mozilla Firefox без активни додатоци од било кој тип. Дополнително, преку стартувањето во безбедниот режим, овозможено е враќање на основните преференци на Mozilla Firefox. Оваа можност е многу практична кога сакате да направите целосно ресетирање на Firefox и да го вратите во основниот облик, во кој ви бил оригинално испорачан.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;img class=&quot;alignnone size-full wp-image-438&quot; title=&quot;Firefox 3 безбеден режим&quot; src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/Capture.PNG&quot; alt=&quot;Firefox 3 безбеден режим&quot; width=&quot;535&quot; height=&quot;260&quot; /&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;За целосно ресетирање, стартувајте го Firefox во „безбеден режим“ и означете ги сите достапни опции (прикажани на сликата погоре). На крајот, изберете „&lt;strong&gt;Направи ги промените и рестартирај&lt;/strong&gt;“ (оригинално – „Make changes and Restart“). Со тоа успешно сте го вратиле Firefox на основата. Направените измени се неповратни, па пред да ги извршите размислете дали се навистина потребни.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Во продолжение, еве и кратко објаснување за секоја од достапните опции, во рамките на прозорецот за стартување во безбеден режим.&lt;/p&gt;
&lt;ul&gt;
&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Оневозможи ги сите додатоци&lt;/strong&gt; – Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox &lt;/span&gt;ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа сите инсталирани додатоци ќе бидат исклучени (но не и избришани).&lt;/li&gt;
&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Ресетирај ги алатниците и контролите&lt;/strong&gt; &amp;#8211;  Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox&lt;/span&gt; ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа, сите промени на алатниците (големина на контроли (копчиња), позиција на контроли итн.) ќе бидат поништени.&lt;/li&gt;
&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Врати ги обележувачите на основните обележувачи на &lt;/strong&gt;&lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;&lt;strong&gt;Firefox&lt;/strong&gt; &lt;/span&gt;-  Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox&lt;/span&gt; ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа, ќе бидат избришани сите дополнителни обележувачи, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;a &lt;/span&gt;ќе бидат вратени основните на &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox.&lt;/span&gt;&lt;/li&gt;
&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Врати ги сите кориснички преференци на основните преференци на &lt;/strong&gt;&lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;&lt;strong&gt;Firefox&lt;/strong&gt; &lt;/span&gt;-  Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox&lt;/span&gt; ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа сите преференци во &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox, &lt;/span&gt;ќе бидат вратени на основните вредности.&lt;/li&gt;
&lt;li&gt;&lt;strong&gt;Врати ги оригиналните сервиси за пребарување&lt;/strong&gt; &amp;#8211;  Доколку ја означите оваа опција и изберете „Направи ги промените и рестартирај“, &lt;span lang=&quot;en-US&quot;&gt;Firefox&lt;/span&gt; ќе се стартува во нормалниот режим на работа и притоа ќе бидат вратени сите основни сервиси за пребарување што, намерно или ненамерно, сте ги избришале.&lt;/li&gt;
&lt;/ul&gt;
&lt;p&gt;За дополнителни информации на оваа тема, погледнете го &lt;a href=&quot;http://support.mozilla.com/mk/kb/Safe+Mode&quot;&gt;оригиналниот запис од прирачниците на Mozilla&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;На крајот едно мало потсетување дека утре, на &lt;a href=&quot;http://www.webmonkey.com/blog/Firefox_3DOT5_Will_Arrive_Tuesday__June_30&quot;&gt;30 јуни 2009&lt;/a&gt;, ќе биде објавена долго очекуваната верзија 3.5 од Mozilla Firefox.&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 17:00:53 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: The awesomeness of awesome</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=55203342</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=55203342</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Пред некој ден инсталирав &lt;a href=&quot;http://awesome.naquadah.org/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Awesome3&lt;/a&gt; и почнав да го користам интензивно, со што сеа и јас сум l33t :D.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Шала на страна, &lt;a href=&quot;http://awesome.naquadah.org/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Awesome&lt;/a&gt; е многу закон менаџер на прозорци, целата &lt;a href=&quot;http://awesome.naquadah.org/wiki/index.php?title=Awesome_3_configuration&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;конфигурација е преку lua скрипти&lt;/a&gt; кои се многу лесни за разбирање и се е онака супер кул, башка &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Tiling_window_manager&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;tilling&lt;/a&gt; е многу корисен и ефикасен начин на користење на компјутер.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Препорачано за сите што сакаат да пробаат нешто различно од старата десктоп метафора.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://srkaj.com/photo/viewer.php?id=opt1224365537g.png&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://srkaj.com/photo/8t/opt1224365537g.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;www.photo.srkaj.com - Бесплатен фото хостинг&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Update: пошо i suck at blogposts, ги забораив конфигурациските фајлови &lt;a href=&quot;http://pastebin.com/f6c1980d7&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;rc.lua&lt;/a&gt; и &lt;a href=&quot;http://pastebin.com/f5058b8a7&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;default&lt;/a&gt; темата (со мали измени). Овде е &lt;a href=&quot;http://srkaj.com/photo/8/viu1224540684n.png&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Uber-kool тапетот&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 16:03:31 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: Amarok 2 Beta 3 - едноставно рока</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=58341348</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=58341348</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://srkaj.com/photo/viewer.php?id=arx1225992506o.png&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://srkaj.com/photo/8t/arx1225992506o.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;www.photo.srkaj.com - Бесплатен фото хостинг&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Пред некој ден излезе &lt;a href=&quot;http://amarok.kde.org/en/node/559&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Amarok2 beta 3&lt;/a&gt;. qt4/KDE4 реинкарнацијата на најзшизичкиот музички плеер евер. Иако веќе некое време ја користам svn верзијата на amarok, beta 3 е последна бета пред официјалната 2.0 верзија, па тек сега е доследно да се сумира што е закон, што е срање и да се даде конечна осуда.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Ко прво, главниот прозорец е доста фино среден, централно место е plasma powered инфо панел, во основа ова е Context tab на стероиди, по конфигурабилен и супер модерен. Може максимално да се конфигурира па и да се сокрие доколку не е потребен.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Десно е листата на нумери за пуштање, првин изгледа многу bloated, но во суштина е многу подобра имплементација, албумите фино се распоредени, плакатот од албумот се гледа на секоја нумера, и очите не мора да се замараат да шетаат многу при читање како кај хоризонталниот преглед на листата.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Од лева страна е крши гз’ страната на amarok2. преку интернет табот може да се дојде до музика од многу различни извори,  last.fm, jammendo, magnatune, ampache сервер, libravox, bbc, mp3tunes, како и илјадници shoutcast радио станици и opml подкасти. Благодарение на богатото API секој може едноставно да напише client за некој друг веб музички сервис.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://srkaj.com/photo/viewer.php?id=viu1225992682y.png&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://srkaj.com/photo/8t/viu1225992682y.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;www.photo.srkaj.com - Бесплатен фото хостинг&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Слушање на омилените нумери на пријателите &lt;img src=&quot;http://marko.lugola.net/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif&quot; alt=&quot;:)&quot; class=&quot;wp-smiley&quot; /&gt; &lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Тука е и новата верзија на динамички листи, каде што амарок ви додава нумери врз основа на дефинираната сличност со сегашната нумера. Единствена мана е што сеуште нема готови предефинирани листи, но благодарение на лизгачот за проценти и копчето за бирање на таг за совпаѓање многу лесно се конфигурираат и користат.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://srkaj.com/photo/viewer.php?id=cqs1225993235l.png&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://srkaj.com/photo/8t/cqs1225993235l.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;www.photo.srkaj.com - Бесплатен фото хостинг&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Не изгледа кул ама е, инсталирање и конфигурирање на скрипти за само неколку клика и qscript интерпретатор за тестирање на код во реално време.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Новата имплементација за скриптирање (преку Qscript) овозможува по стандаризирано, лесно и  флексибилно создавање на скрипти, кое ќе овозможи функционалност на плагини преку обични скрипти.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Има некои додатни опции (не се толку критични за да останете на 1.4 &lt;img src=&quot;http://marko.lugola.net/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif&quot; alt=&quot;:)&quot; class=&quot;wp-smiley&quot; /&gt; )кои уште не се достапни, а кои ќе бидат во идните верзии, излистани &lt;a href=&quot;http://amarok.kde.org/blog/archives/809-Missing-features-in-Amarok-2.html&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;тука&lt;/a&gt;, кои и не ги користам толку  (освен Show new tracks in collection). Исто така има  неколку отфрлени опции, кои не би ги нарекол отфрлени, туку реимплементирани на друг начин.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Единствена замерка имам за користењето на хардкодирана сива боја кај делот со копчињата, контролата за гласност и лизгачот.&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 16:02:09 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: Ray Kurzweil за 2009 година (пред десет години)</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=68763195</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=68763195</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Ray_Kurzweil&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Ray Kurzweil&lt;/a&gt;, познат како пророкот на идејата за &lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Technological_singularity&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;технолошки сингуларитет&lt;/a&gt; пред 10 години напишал доста опширен есеј за технологијата и културата во 2009. Иако многумина ги сметаат неговите идеи за невозможни и неостварливи, неговата визија за 2009 е прилично реална, компјутерите ги имаме во сите формати и големини и се користат скоро секаде за се и сешто, а интернетот ги тепа традиционалните медиуми и забавната индустрија.&lt;br /&gt;
Од друга страна сеуште немаме паметна облека, виртуелни продавачи и доктори, гласовен интерфејс, дигитална хартија и др. во секојдневниот живот, но сето тоа е позади аголот.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://www.kurzweilai.net/meme/frame.html?main=/articles/art0275.html&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Есејот е тука.&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 15:57:33 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: Излезе KDE 4.2</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=73552759</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=73552759</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://kde.org/announcements/4.2/index.php&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://xs135.xs.to/xs135/09052/kde42168.png&quot; border=&quot;0&quot; alt=&quot;&quot; /&gt;&lt;br /&gt;
&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Излезе KDE 4.2, првото издание од KDE 4 серијата кое ја продолжува славата на KDE 3.5. Од 4.1 изданието многу багови се поправени и многу нови работи се додадени, а највпечатлив е новиот &lt;a href=&quot;http://kde.org/announcements/4.2/guide.php&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;оригинален изглед&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://kde.org/announcements/4.2/index.php&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;&lt;br /&gt;
&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 15:56:30 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: KDE 4.2 Со најновата надградба на KDE 4.2 решен е проблемот со лошите перформанси со слободниот Ati драјвер, и сега KDE лета на мојата машина. Иако не е созреан проект како  KDE3.5, речиси сите опции се тука, во иста или друга форма, додека qt4 и plasma овозможуваат брзина, корисен интерфејс и неверојатно многу простор за модификација. Update (4.2 НЕ 4.3, ботле сум)</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=76601642</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=76601642</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;img src=&quot;http://data.tumblr.com/jraFGRwvFjp676otSSaeUrvzo1_500.png&quot; alt=&quot;&quot; /&gt;&lt;br /&gt;
KDE 4.2&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Со најновата надградба на KDE 4.2 решен е проблемот со лошите перформанси со слободниот Ati драјвер, и сега KDE лета на мојата машина. Иако не е созреан проект како  KDE3.5, речиси сите опции се тука, во иста или друга форма, додека qt4 и plasma овозможуваат брзина, корисен интерфејс и неверојатно многу простор за модификација.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Update (4.2 НЕ 4.3, ботле сум)&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 15:55:48 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: Vangelis - Direct (1988)</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=78237286</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=78237286</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;a title=&quot;Direct&quot; href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Direct_(album)&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/8/81/VangelisDirect.jpg/200px-VangelisDirect.jpg&quot; alt=&quot;&quot; width=&quot;200&quot; height=&quot;199&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Одличен албум! Клик &lt;a href=&quot;http://thepiratebay.org/torrent/4093810/Discografia_Vangelis_(1970-2008)_%5BMp3%5D&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;тука &lt;/a&gt;за превземање&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 15:54:25 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: Ifplugd, plug &amp; play нет</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=88232972</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=88232972</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;a title=&quot;Ifplugd&quot; href=&quot;http://0pointer.de/lennart/projects/ifplugd/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;Ifplugd&lt;/a&gt; е unix daemon за plug &amp;amp; play поврзување на мрежа, односно се поврзува кога е поврзан мрежниот кабел и се гаси доколку се извади. Иако истата функција ја има и &lt;a title=&quot;NetworkManager&quot; href=&quot;http://projects.gnome.org/NetworkManager/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;NetworkManager&lt;/a&gt; Ifplugd е поедноставно решение за компјутери што се поврзуваат преку мрежниот адаптер.&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 15:53:37 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: Натпревар = fail, Roadtrip = Good</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=105434318</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=105434318</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Вчера бев у Гостивар со школо, на натпреварот на стручни средни училишта од Македонија. Првпат идам на натпревар од ваков тип.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Презентирав distcc кластер со 3 компјутера, но комисијата беше катастрофа и не ме разбраа ништо од тоа што им презентирав, што не е чудно бидејќи беше составена од по еден професор од шпедиција, машински и електро. Чудно како ми дадоа 60 поени кога на други со подобар труд им дадоа 50, веројатно бидејќи не ме разбраа воопшто. Другите учесници исто така тешко ги презентираа нивните трудови, поради нетрпениото, незнаењето и арогантното однесување на комисијата.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;На крај имаше 3 трудови кои го делеа првото место, од кои ментор на едниот победнички труд беше еден член од комисијата, другите два беа мини фабрика на тимот од штип и &lt;a href=&quot;http://www.gadgetvenue.com/virtual-clock-with-spinning-leds-06230544/&quot; target=&quot;_blank&quot;&gt;виртуелниот часовник&lt;/a&gt; на ден ученик од мое школо. Исто така беше чудно беше тоа што сите 3 трудови беа оценети со по 80 поени, прилично смрдлива ситуација.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Сепак, бидејќи имавме доста време да се прошетаме добро си поминавм, повеќе беше нешо ко geek-only екскурзија него ли сериозен натпревар.&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 15:52:15 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: Пиратската Партија доби едно место во Европскиот Парламент</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=105434322</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=105434322</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Pirate_Party&quot;&gt;Пиратската Партија&lt;/a&gt; од Шведска доби едно место во Европскиот Парламент со 7% според &lt;a href=&quot;http://www.val.se/val/ep2009/valnatt/rike/index.html&quot;&gt;официјалната страна &lt;/a&gt;за парламентарните избори во Шведска.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Преку &lt;a href=&quot;http://gizmodo.com/5282239/swedish-pirate-party-wins-a-seat-in-the-european-union&quot;&gt;Gizmodo &lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 15:50:56 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Марко Дода: Селидба</title>
	<guid>http://marko.lugola.net/?p=105434319</guid>
	<link>http://marko.lugola.net/?p=105434319</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/maki.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;103&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Само што го преселив стариот блог &lt;a href=&quot;http://makid.tumblr.com&quot;&gt;tumblr &lt;/a&gt;блог на &lt;a href=&quot;http://marko.lugola.net&quot;&gt;wordpress&lt;/a&gt;, хостингот ми  го даде &lt;a href=&quot;http://www.iborn.net/igor&quot;&gt;Стама&lt;/a&gt; (тенкју вери мач) . Иако tumblr е прилично добар сервис, вака си имам своја инсталација на wordpress (новиот wordpress е закон!!!) и прилично кул домеин.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Постовите ги преселив со една скрипта од &lt;a href=&quot;http://haochen.wordpress.com/2008/08/19/export-your-tumblr-blog-to-wordpress/&quot;&gt;тука&lt;/a&gt;, и потоа внесов преку admin интерфејсот, Tools &amp;gt; Import &amp;gt; Wordpress. Коментарите не ми се зачуваа али нема везе, и така немаше нешто интересно &lt;img src=&quot;http://marko.lugola.net/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif&quot; alt=&quot;:)&quot; class=&quot;wp-smiley&quot; /&gt; &lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 15:49:52 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Благој Капсаров: 10 работи што сите можеме да ги направиме</title>
	<guid>http://kapsarovb.blog.com.mk/node/236269</guid>
	<link>http://kapsarovb.blog.com.mk/node/236269</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/kapsarovb.png&quot; width=&quot;104&quot;  height=&quot;88&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p align=&quot;justify&quot;&gt;&lt;b&gt;1. Намалување&lt;/b&gt; на користењето природни ресурси е од големо значење за нашата планета. Ако ја запираш водата додека си ги четкаш забите можеш да заштедиш 700 литри вода месечно. Почитувај го ваквиот начин на живот и ќе заштедиш нешто многу повредно од пари. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Краток список на &lt;b&gt;&amp;bdquo;можам веднаш&amp;ldquo;&lt;/b&gt;:&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;div align=&quot;justify&quot;&gt;&lt;ul&gt;&lt;li&gt;Изгасни ги светлата кога излегуваш од соба.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;Користи ги двете страни од хартијата кога печатиш/црташ.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;Пешачи или вози велосипед, наместо автомобил (секаде).&lt;/li&gt;&lt;li&gt;Туширај се кратко, никако када.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;Пиј вода од чешма наместо од шише.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;Извади ги вишокот работи од колата за да намалиш на тежина (или не ја користи колата).&lt;/li&gt;&lt;li&gt;Сите филтри за клима, топлина или вода редовно прочистувај ги.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;Прекини го вишокот пошта.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;Ставете на уредите регулирачки термостат.&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;2. Одштекај&lt;/b&gt; уреди што не ги користиш. Полначот на мобилниот телефон конзумира струја иако не е закачен со телефонот. Во просечен дом 25% од струјата е искористена од уреди што се исклучени, а се приклучени во струја. Избегнете го ова невидливо трошење на струја, одштекајте ги уредите што не ги користите или ставете продолжен кабел со копче за исклучување. &lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;3. Рециклирај&lt;/b&gt; секаде, не загадуај, не потпалувај и штити ги природните ресурси. Рециклирање еден тон хартија, спасува живот на 17 зрели и големи дрва, 26.500 литри вода, 5 квадрати ливада, две буриња нафта и 4.100 киловат часови струја (доволно струја за просечен дом, до 6 месеци).&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;4. Купувај рециклирано!&lt;/b&gt;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;5. Energy Star&lt;/b&gt; или било кој печат/знак што покажува ефикасно користење на некаков тип енергија, барајте го на производите што ги купувате. Некои уреди немаат таков знак, затоа прашајте го продавачот дали уредот што го купувате ја користи ефикасно енергијата што ја користи (вода, струја, воздух и слично).&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;6. Користете CFL&lt;/b&gt; (Compact Fluorescent Lamp или еколошки) светилки и батерии, затоа што обичните светилки греат, не светат. Светилките што се направени да светат користат 75% помалку енергија и траат подолго (6-8-10-... години).&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;7. Ако капе поправи го!&lt;/b&gt; Завртка што капе троши 11.400 литри вода за една година. Казанче што тече троши до 700 литри вода, секој ден.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;8. Компјутерот исклучен&lt;/b&gt; преку ноќ или кога не го користиш. За ефикасно користење на компјутерот, посетете го &lt;a title=&quot;Правилно користење компјутер&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://www.energystar.gov/index.cfm?c=power_mgt.pr_power_management&quot;&gt;ENERGY STAR Power Management.&lt;/a&gt; &amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;9. Правилно одстранете&lt;/b&gt; ги старите/расипани уреди што планирате да ги фрлате. Содржат отрови и ја загадуваат водата и земјата во околината каде што се неправилно одстранети. Големината не се мери, затоа ако видите уред фрлен неправилно, погрижете се барем да си го најде правото место. &amp;nbsp;&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;b&gt;10. Тазе, локално и органско!&lt;/b&gt; Храната што се увезува може да патува и до 1.500 km пред да стигне до лажицата. Со копување локална храна ќе заштедиш на гасовите и енергијата што се троши за нејзина изработка. Избери свежа храна, наместо смрзната. А доколку е органска, тогаш е добра за твоето здравје и за околината.&amp;nbsp; &amp;nbsp;&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Доколку сакате навистина да добиете слика за тоа како го користите животот, што го делите, пресметајте ја &lt;a title=&quot;Колку јаглерод диоксид произведувам?&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://www.nature.org/initiatives/climatechange/calculator/&quot;&gt;вашата емисија на јаглерод диоксид&lt;/a&gt; и пробајте уште повеќе да ја намалите. Секој чекор што ќе го преземете ќе се одрази на &amp;bdquo;нашиот&amp;ldquo; живот (позитивно/негативно)  и на идните генерации!&lt;/div&gt;&lt;p align=&quot;justify&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;justify&quot;&gt;&amp;nbsp;Повеќе:&lt;/p&gt;&lt;div align=&quot;justify&quot;&gt;&lt;ul&gt;&lt;li&gt;&lt;a title=&quot;Home Project  - Докуемнтарец&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://www.youtube.com/homeproject&quot;&gt;Home&lt;/a&gt; &lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;a title=&quot;Спот&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://abeautifullie.org/media/30stm.mov&quot;&gt;A Beautiful Lie &lt;/a&gt;&lt;br /&gt;&lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;a title=&quot;Can - Video&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://www.nicholas.duke.edu/insider/multimedia/can&quot;&gt;Can&lt;/a&gt; &lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;a title=&quot;One Earth&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://www.oneearth.org/&quot;&gt;One Earth &lt;/a&gt;&lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;a title=&quot;Our Earth&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://www.ourearth.org/&quot;&gt;Our Earth&lt;/a&gt; &lt;br /&gt;&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;&lt;/div&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 29 јун 2009 09:42:02 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Гоце Митевски: Мајкл Џексон на некролог</title>
	<guid>http://pablisher.nicer2.com/%d0%bc%d0%b0%d1%98%d0%ba%d0%bb-%d1%9f%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%be%d0%bd-%d0%bd%d0%b0-%d0%bd%d0%b5%d0%ba%d1%80%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3</guid>
	<link>http://pablisher.nicer2.com/%d0%bc%d0%b0%d1%98%d0%ba%d0%bb-%d1%9f%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%be%d0%bd-%d0%bd%d0%b0-%d0%bd%d0%b5%d0%ba%d1%80%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/gocem.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;96&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Простете, но ова ми е смешно. &lt;img src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif&quot; alt=&quot;:)&quot; class=&quot;wp-smiley&quot; /&gt;  Во денешен „Дневник“&amp;#8230;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/SS859824.jpg&quot;&gt;&lt;img class=&quot;alignnone size-medium wp-image-425&quot; title=&quot;MJ&quot; src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/SS859824-227x300.jpg&quot; alt=&quot;MJ&quot; width=&quot;227&quot; height=&quot;300&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>саб, 27 јун 2009 18:09:16 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Гоце Митевски: Microsoft рече Macedonia</title>
	<guid>http://pablisher.nicer2.com/microsoft-%d1%80%d0%b5%d1%87%d0%b5-macedonia</guid>
	<link>http://pablisher.nicer2.com/microsoft-%d1%80%d0%b5%d1%87%d0%b5-macedonia</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/gocem.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;96&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Интересно. На &lt;a href=&quot;https://windows7upgradeoption.com/&quot;&gt;новиот веб-сајт&lt;/a&gt; за надградби на Windows 7, во листата на наведени земји стои Macedonia.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;a href=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/Windows®-7-Upgrade-Option-Program_1246105112680.jpg&quot;&gt;&lt;img class=&quot;alignnone size-medium wp-image-418&quot; title=&quot;Windows®-7-Upgrade-Option-Program_1246105112680&quot; src=&quot;http://pablisher.nicer2.com/wp-content/uploads/2009/06/Windows®-7-Upgrade-Option-Program_1246105112680-300x221.jpg&quot; alt=&quot;Windows®-7-Upgrade-Option-Program_1246105112680&quot; width=&quot;300&quot; height=&quot;221&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Не знам дали ова ќе остане вака и во иднина, но интересно е да се види дека и од Microsoft може да се очекуваат промени на тема FYROM.&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>саб, 27 јун 2009 12:31:32 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Гоце Митевски: Дома</title>
	<guid>http://pablisher.nicer2.com/%d0%b4%d0%be%d0%bc%d0%b0</guid>
	<link>http://pablisher.nicer2.com/%d0%b4%d0%be%d0%bc%d0%b0</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/gocem.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;96&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;„&lt;a href=&quot;http://www.imdb.com/title/tt1014762/&quot;&gt;Home&lt;/a&gt;“ е документарен филм за планетата Земја. Во него на многу сликовит начин се прикажани последиците од човековото дивеење низ светот, во последниве 50-тина години. Ми се допаѓа тоа што филмот е ослободен од потребата да се создава светска паника и повикува на активно користење на нашите умови.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Би ви препорачал на сите, да го погледнете. Филмот е во целост достапен &lt;a href=&quot;http://www.youtube.com/homeproject&quot;&gt;на YouTube&lt;/a&gt;, а можете да го погледнете и на &lt;a href=&quot;http://www.home-2009.com/&quot;&gt;официјалниот веб сајт&lt;/a&gt; (што му доаѓа исто&amp;#8230;). И конечно, доколку сметате дека има потреба, дајте ѝ поддршка на фондацијата што стои зад филмот &amp;#8211; „&lt;a href=&quot;http://www.goodplanet.org/&quot;&gt;GoodPlanet&lt;/a&gt;“, со зачленување во &lt;a href=&quot;http://www.facebook.com/group.php?gid=88808690556&quot;&gt;нејзината група на Facebook&lt;/a&gt;, на пример&amp;#8230;&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>чет, 25 јун 2009 21:47:50 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Миша Поповиќ: Како Кајл стана Кили</title>
	<guid>http://kiberkotle.net/2009/06/kako-kajl-stana-kili</guid>
	<link>http://kiberkotle.net/2009/06/kako-kajl-stana-kili</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/misha.png&quot; width=&quot;86&quot;  height=&quot;99&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Деновиве во кино Рамстор почна да се дава „Терминатор: Спасување“. Една од главните приказни е спасувањето на Кајл Рис, таткото на Џон Конор, предводникот на востанието.&lt;/p&gt;
&lt;div class=&quot;wp-caption alignnone&quot;&gt;&lt;a href=&quot;http://www.aceshowbiz.com/still/00001046/terminator_salvation40.html&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;Kyle Reese&quot; src=&quot;http://www.aceshowbiz.com/images/still/terminator_salvation40.jpg&quot; title=&quot;Kyle Reese&quot; width=&quot;400&quot; height=&quot;266&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;p class=&quot;wp-caption-text&quot;&gt;Kyle Reese&lt;/p&gt;&lt;/div&gt;
&lt;p&gt;Овој период исто така провеа веста дека актерот Кили е затворен во Шутка поради обвинение поврзано со дрога. На Фејсбук се развеа по обичај иницијатива да се ослободи&amp;#8230; но некому му текнало многу подобар хак.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Приказната за спасување на Кајл Рис во „Терминатор 4“ станува приказна за спасување на Кили, бидејќи тој што преведувал скоро секаде „Кајл“ го преведува со „Кили“. Таму каде што не е „Кили“ е „Кајли“ &lt;img src=&quot;http://kiberkotle.net/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif&quot; alt=&quot;:-)&quot; class=&quot;wp-smiley&quot; /&gt; &lt;/p&gt;
&lt;div class=&quot;wp-caption alignnone&quot;&gt;&lt;br /&gt;
&lt;a href=&quot;http://www.bagra.org/node/8912&quot;&gt;&lt;img alt=&quot;&quot; src=&quot;http://217.16.70.245/izdanija/976/2246.jpg&quot; title=&quot;Кили&quot; class=&quot;alignnone&quot; width=&quot;226&quot; height=&quot;344&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;
&lt;p class=&quot;wp-caption-text&quot;&gt;Кили&lt;/p&gt;&lt;/div&gt;
&lt;p&gt;Намерно или не, кино преводот останува долготрајно на филмската лента така да и идните генерации ќе го гледаат „спасувањето на Кили“.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Хепи хакинг!&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>сре, 24 јун 2009 18:41:07 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Новица Наков: Погледи кон славните времиња</title>
	<guid>http://novica.softver.org.mk/node/451</guid>
	<link>http://novica.softver.org.mk/node/451</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/novica.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;94&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Отсекогаш ми се допаѓало тоа што разни држави си ја преземале славата за спасот на Европа од Отоманската империја. &lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Се разбира сѐ почнува со Австријците и виенската битка. Таму каде што паднале Турците наводно завршувала Европа, сѐ јужно е ориентот... ама не баш, бидејќи Словенците и Хрватите се бореле на страната на Австро-Унгарија и тоа во првите борбени редови (сигурно нешто како операцијта црнците напред во СаутПарк)... и така секој со своја приказна до долу до Македонија. Всушност македонците биле најзаслужни за сопирањето на царските војски, дека биле бељаџии и не ги оставале раат. Па војската морала да се мачи со тукашните побуненици наместо одлучно да напредува кон север.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Нема ништо посебно и во оваа некоја желба за прославување на минатото кога веќе славиме сѐ и сешто, ама она што ми падна во очи е следново:&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Ако инсистираме на европската традиција и посебно на нејзиното заштитување од влијанието од исток, а знаеме дека во коренот на таа традиција европејците пред се ја гледаат античка Грција, тогаш како по ѓаволите истовремено инсистираме на тоа дека антиката на овие простори не била баш грчка? (Забелешка за потенцијалните тролови на блогов: не велам дека ова горе е вистината, само ги наведувам различните гледишта.)&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Ми се чини дека дел од западниот свет на кој сакаме да му припаѓаме е и мислењето дека Словените дошле од зад Карпатите. Не знам, можеби некои руски научници кои често се цитирани по форумиве, се во право и не е баш така преселбата на овие народи, ама пак тука го гледам ова жонглирање со едно топче повеќе. &lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Не знам дали има пример некоја држава да се приклучи во одреден свет, без притоа да ги прифати неговите гледишта.  Можеме ли ние да бидеме дел од западот, а да не ги прифатиме неговите доминантни гледишта?&lt;/p&gt;&lt;div class=&quot;feedflare&quot;&gt;
&lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=P1qDVjiGy-Q:P2JZIqFHEgg:yIl2AUoC8zA&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?d=yIl2AUoC8zA&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=P1qDVjiGy-Q:P2JZIqFHEgg:F7zBnMyn0Lo&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=P1qDVjiGy-Q:P2JZIqFHEgg:F7zBnMyn0Lo&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=P1qDVjiGy-Q:P2JZIqFHEgg:gIN9vFwOqvQ&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=P1qDVjiGy-Q:P2JZIqFHEgg:gIN9vFwOqvQ&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt;
&lt;/div&gt;
    </description>
	<pubDate>сре, 24 јун 2009 16:53:49 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Новица Наков: Водоводна идеја</title>
	<guid>http://novica.softver.org.mk/node/450</guid>
	<link>http://novica.softver.org.mk/node/450</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/novica.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;94&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Не знам каде, но се сеќавам дека сум видел реклами за рационализирање на трошењето вода и тоа за затворање на чешмата додека човек четка заби. Не знам ни дали беа македонски рекламиве - сеедно.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Нашиот водовод, кој постојано се жали на неразумно трошење вода, може да размисли за лепенки со поракта „гаси ја чешмата“ на секое пакување паста за заби. Ова не би требало да биде проблем да се направи, ако се договорат со увозниците, кои и така мораат да лепат декларации на македонски јазик. &lt;/p&gt;
&lt;p&gt;На пр. Водовод ги сноси трошоците за печатењето на декларација + порака „гаси ја чешмата“, а увозниците лепат. Нивниот поттик ќе биде во заштеда за печатење, а на Водовод пристап до широка популација на корисници на неговите услуги.&lt;/p&gt;&lt;div class=&quot;feedflare&quot;&gt;
&lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=-Mb1nVjoXvI:IsZtEb9q1J0:yIl2AUoC8zA&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?d=yIl2AUoC8zA&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=-Mb1nVjoXvI:IsZtEb9q1J0:F7zBnMyn0Lo&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=-Mb1nVjoXvI:IsZtEb9q1J0:F7zBnMyn0Lo&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=-Mb1nVjoXvI:IsZtEb9q1J0:gIN9vFwOqvQ&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=-Mb1nVjoXvI:IsZtEb9q1J0:gIN9vFwOqvQ&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt;
&lt;/div&gt;
    </description>
	<pubDate>вто, 23 јун 2009 13:35:23 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Благој Капсаров: Microsoft има проблем</title>
	<guid>http://kapsarovb.blog.com.mk/node/234605</guid>
	<link>http://kapsarovb.blog.com.mk/node/234605</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/kapsarovb.png&quot; width=&quot;104&quot;  height=&quot;88&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;div align=&quot;justify&quot;&gt;Оваа компанија по неколку точки, кај и да е ќе треба да направи некои сериозни промени во бизнис моделот, иако за жал веќе одамна е мултимилијардерска баба. Како што е базирана со дискретни апликации на дискретни компјутери и случајно успеа во таквата игра, сега живее од лиценците што им ги плаќаат корисниците. Затоа што повеќето апликации што ги нуди веќе ги има како бесплатни и слободни за користење без ограничувања и плаќања за лиценци, ќе нема од кој да зема пари за нејзините габаритни апликации. Денеска оваа фирма наплаќа за оперативен систем од 50 до 250 &amp;euro; чија што цел е ептен едноставна: да им овозможи на корисниците да пристапат на интернет и до нивните податоци. &lt;br /&gt;&lt;img vspace=&quot;10&quot; hspace=&quot;10&quot; align=&quot;center&quot; alt=&quot;73194-1.png&quot; src=&quot;http://kapsarovb.blog.com.mk/system/files?file=73194-1.png&quot; /&gt;&lt;br /&gt;Со интернетот денес работите се движат во насока се да стане Online апликација. Ништо немора да инсталирам на компјутер само интернет пребарувач, virus free оперативен и бркај работа. На пример Google Docs работи супер на сите типови оперативни системи. Исто така еден куп софтвери за програмирање, дизајн, обработка на слики, анимации може да се најдат и користат директно на интернет. Пребарувачите исто така се open-source, а Microsoft и нивниот чичо IE уште има затворен код, а главата не знае кај му е и плус е најозлогласен пребарувач помеѓу интернет корисниците. Тука мислам дека најголем удел има Google затоа што не го занима каков компјутер (или електричен уред по твој избор) имаш или што оперативен систем користиш, слободата е бесценета. Со таква полиса и open-source апликации Google ептен ги рашамара Microsoft и му даде поле за предизвици на GNU/Linux заедниците. A Microsoft од друга страна само ресртиктивни мерки има и ништо друго. За еден hotmail - pop3 email клиент за да си ставиш на компјутер, треба да платиш.&lt;br /&gt;&lt;br /&gt;Што се однесува на Microsoft и x86 платформата што само заради нив постои уште, затоа што жими таа ја спакуваа, сега кубурат со 64 битни машини и нити подршка имаат каква што треба, ниту оперативните им работат како што треба. Затоа GNU/Linux има притаен монопол на сите апликации што се надвор од x86 пазарот. Ако користите слободен софтвер како оружје секогаш ќе имате џокер во рака, што не е случај кај неслободниот софтвер затоа што таму се избројани залците што треба да ги голтнеш.&lt;/div&gt;&lt;img vspace=&quot;10&quot; hspace=&quot;10&quot; align=&quot;center&quot; src=&quot;http://kapsarovb.blog.com.mk/system/files?file=Jail-Wallpaper-Restricted-Area-Linux-Background-Desktop-Anti-Microsoft.jpg&quot; alt=&quot;Jail-Wallpaper-Restricted-Area-Linux-Background-Desktop-Anti-Microsoft.jpg&quot; /&gt;
    </description>
	<pubDate>чет, 18 јун 2009 12:27:29 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Миладин Миладиноски: Променете ја позадината автоматски во GNU/Linux</title>
	<guid>http://feedproxy.google.com/~r/miladin/~3/X3IfjvZFmK8/</guid>
	<link>http://feedproxy.google.com/~r/miladin/~3/X3IfjvZFmK8/</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/miladinoski.png&quot; width=&quot;80&quot;  height=&quot;102&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Доколку ви е досадено од вашата позадина, а едноставно ве мрзи да ја менувате на секое и воедно сте корисник на некоја  &lt;a id=&quot;aptureLink_EvIMSFPlfs&quot; href=&quot;http://en.wikipedia.org/wiki/Linux&quot;&gt;GNU/Linux&lt;/a&gt; дистрибуција, тогаш има лек за вашите маки! И тоа повеќе начини да го постигнете тоа!&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Пред да започнеме, секако дека ќе треба да имате голема колекција на позадини за работната површина. Препорачани локации за превземање на позадини се &lt;a href=&quot;http://www.gnome-look.org/&quot;&gt;gnome-look.org&lt;/a&gt;, &lt;a href=&quot;http://www.kde-look.org/&quot;&gt;kde-look.org&lt;/a&gt;, &lt;a href=&quot;http://www.linuxwallpapers.org/&quot;&gt;linuxwallpapers.org&lt;/a&gt; како и автоматскиот начин кој што ќе го демонстрирам сега.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Прво треба да креирате папка во вашиот домашен директориум т.е &lt;em&gt;~&lt;/em&gt; која што ќе ја наречиме Pozadini&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;mkdir ~/Pozadini&lt;/strong&gt;&lt;br /&gt;
&lt;strong&gt;cd ~/Pozadini&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;Нареден чекор е поврзување на &lt;acronym title=&quot;File Transfer Protocol&quot;&gt;FTP&lt;/acronym&gt; серверите на &lt;em&gt;gnome.org&lt;/em&gt;:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;ftp ftp.gnome.org&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;Серверот ќе ве праша да внесете корисничко име и лозинка, за првото напишете &lt;em&gt;anonymous&lt;/em&gt;, а за второто само притиснете ентер.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Сега ќе треба да дојдеме до нивната папка со позадини:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;cd /pub/GNOME/teams/art.gnome.org/backgrounds&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;Ќе треба да го исклучите предупредувањето што ќе ве прашува дали сакате да ја симнете секоја поединечна датотека т.е. слика:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;prompt off&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;И на самиот крај ќе треба да ги симнете сите позадини во зависност од големината на вашиот екран, на пример за 1024*768 резолуција ќе треба да пишете:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;mget *1024&amp;#215;768.jpg&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;h2&gt;Скрипта за изменување&lt;/h2&gt;
&lt;p&gt;Оваа метода користи скрипта превземена од &lt;a id=&quot;aptureLink_nh8F2ORqpK&quot; href=&quot;http://ubuntuforums.org/&quot;&gt;&lt;em&gt;Ubuntu форумите&lt;/em&gt;&lt;/a&gt;. Сѐ што ќе треба да направите е да ја  &lt;a id=&quot;aptureLink_cNIfTm2VfJ&quot; href=&quot;http://hehe2.net/wp-content/uploads/changer&quot;&gt;симнете скриптата&lt;/a&gt; (десен клик па &lt;em&gt;save as&lt;/em&gt; и зачувајте ја во &lt;em&gt;$HOME&lt;/em&gt;) и потоа направете ја да може да се изврши. Отворете терминал и впишете:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;chmod a+x ~/changer&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;Ќе треба да го симнете  &lt;a href=&quot;apt:gnome-schedule&quot;&gt;gnome-schedule&lt;/a&gt; (ако сте на Ubuntu/Debian и користите Firefox, само кликнете на линкот погоре, другите пребарајте го вашиот менаџер на пакети) или пак понапредните корисници ќе можат рачно да постават cron работа.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;За понатамошни детали, погледнете го  &lt;a id=&quot;aptureLink_kewEnZVv92&quot; href=&quot;http://lifehacker.com/400505/rotate-desktop-backgrounds-in-ubuntu&quot;&gt;туторијалот на &lt;em&gt;Lifehacker&lt;/em&gt;&lt;/a&gt; веб-страната.&lt;/p&gt;
&lt;h2&gt;Webilder&lt;/h2&gt;
&lt;p&gt;&lt;a id=&quot;aptureLink_qSqXXnZfTT&quot; href=&quot;http://www.webilder.org/&quot;&gt;&lt;em&gt;Webilder&lt;/em&gt;&lt;/a&gt; ви доставува вчудоневидувачки позадини на вашата GNU/Linux работна површина, директно од  &lt;a id=&quot;aptureLink_EXlJH6lVmd&quot; href=&quot;http://www.flickr.com/&quot;&gt;&lt;em&gt;Flickr&lt;/em&gt;&lt;/a&gt; и од &lt;a id=&quot;aptureLink_5T0WKX8FPk&quot; href=&quot;http://www.webshots.com/&quot;&gt;&lt;em&gt;Webshots&lt;/em&gt;&lt;/a&gt; на тој начин што ќе одберете позадини со клучни зборови („тагови“) ќе бидат сметнувани автоматски и ќе се појавуваат на вашиот монитор како специфицирање на тоа во кој временски период да се изменуваат.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;&lt;strong&gt;Овде нема да ви требаат позадините од gnome.org  сѐ е автоматски!&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Земете го &lt;a id=&quot;aptureLink_B1m0wU6mix&quot; href=&quot;http://www.webilder.org/static/downloads/Webilder-0.6.3.tar.gz&quot;&gt;изворниот код &lt;/a&gt; или погледнете ги  &lt;a id=&quot;aptureLink_cLgKdOW10l&quot; href=&quot;http://www.webilder.org/download.html&quot;&gt;инструкциите за секоја дистрибуција&lt;/a&gt; посебно.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Видео туторијал:&lt;/p&gt;
&lt;div&gt;&lt;/div&gt;
&lt;h2&gt;Wallpapoz&lt;/h2&gt;
&lt;h5&gt;&lt;em&gt; (Внимание, апликацијата повеќе не добива надградби!)&lt;/em&gt;&lt;/h5&gt;
&lt;p&gt;&lt;a id=&quot;aptureLink_aWIyoaiBxR&quot; href=&quot;http://wallpapoz.akbarhome.com/&quot;&gt;Wallpapoz&lt;/a&gt; e програма која што ќе ви помогне да ја конфигурирате вашата gnome работна површина многу уникатно. Освен можноста за изменување на позадини по одредено време  има и можност за поставување на позадини по работни околини (workspaces). Со тоа што ќе имате различни позадини и ќе си го поедноставите работењето поради тоа што ќе знаете според која позадина што има таму :)&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Пред да ја снимите, треба да ги снимите овие пакети од кои што зависи самата програма:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;sudo apt-get install python-gnome2 python-imaging python-gtk&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;Земете го  &lt;a id=&quot;aptureLink_jWtLGVp46v&quot; href=&quot;http://wallpapoz.akbarhome.com/download.html&quot;&gt;изворниот код&lt;/a&gt; и одзипувајте ја содржината:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;tar -xzf wallpapoz-0.4.1.tar.bz2&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;Инсталирајте:&lt;/p&gt;
&lt;blockquote&gt;&lt;p&gt;&lt;strong&gt;cd wallpapoz-0.4.1&lt;br /&gt;
sudo python setup.py install&lt;/strong&gt;&lt;/p&gt;&lt;/blockquote&gt;
&lt;p&gt;&lt;a id=&quot;aptureLink_GKRYMh3AuY&quot; href=&quot;http://linux.softpedia.com/screenshots/Wallpapoz_2.jpg&quot; rel=&quot;lightbox[296]&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;a id=&quot;aptureLink_sp2i0Iyehe&quot; href=&quot;http://pic.mk/images/wallpapoz2.jpg&quot; rel=&quot;lightbox[296]&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://pic.mk/images/wallpapoz2.jpg&quot; alt=&quot;&quot; width=&quot;502px&quot; height=&quot;344px&quot; /&gt;&lt;/a&gt;&lt;br /&gt;
&lt;em&gt;(преку &lt;/em&gt;&lt;a id=&quot;aptureLink_i1K9zHIGqQ&quot; href=&quot;http://linux.softpedia.com/progScreenshots/Wallpapoz-Screenshot-8113.html&quot;&gt;Softpedia&lt;/a&gt;&lt;em&gt;)&lt;/em&gt;
&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Посетете ја домашната и официјална страна на  &lt;a id=&quot;aptureLink_9jZN0WfrhF&quot; href=&quot;http://wallpapoz.akbarhome.com/&quot;&gt;Wallpapoz&lt;/a&gt; за повеќе информации.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Оригинален запис &lt;a id=&quot;aptureLink_nBmFfUYIsg&quot; href=&quot;http://hehe2.net/apps/3-great-ways-to-rotate-your-linux-desktop/&quot;&gt;од hehe2.net&lt;/a&gt;.&lt;/p&gt;
&lt;div class=&quot;feedflare&quot;&gt;
&lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/miladin?a=X3IfjvZFmK8:yRjNGDmyrPg:_8eDH6RuTIE&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/miladin?i=X3IfjvZFmK8:yRjNGDmyrPg:_8eDH6RuTIE&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/miladin?a=X3IfjvZFmK8:yRjNGDmyrPg:nQ_hWtDbxek&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/miladin?d=nQ_hWtDbxek&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/miladin?a=X3IfjvZFmK8:yRjNGDmyrPg:YwkR-u9nhCs&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~ff/miladin?d=YwkR-u9nhCs&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt;
&lt;/div&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds.feedburner.com/~r/miladin/~4/X3IfjvZFmK8&quot; height=&quot;1&quot; width=&quot;1&quot; /&gt;
    </description>
	<pubDate>сре, 17 јун 2009 20:37:24 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Стојанче Димитровски: Левичарски блог - Мојата земја е светот, а мојата религија е да правам добро!</title>
	<guid>http://theact1v8.org/post/124705787</guid>
	<link>http://theact1v8.org/post/124705787</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/stojanche.png&quot; width=&quot;106&quot;  height=&quot;112&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;a href=&quot;http://levicamk.blog.com.mk/node/234170&quot;&gt;Левичарски блог - Мојата земја е светот, а мојата религија е да правам добро!&lt;/a&gt;
    </description>
	<pubDate>вто, 16 јун 2009 18:07:35 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Новица Наков: Приказни од академијата</title>
	<guid>http://novica.softver.org.mk/node/449</guid>
	<link>http://novica.softver.org.mk/node/449</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/novica.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;94&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Денес бев на одбрана на магистерски труд на Филозовскиот факултет. &lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Ме замолија да направам неколку фотографии за време на бранењето (дека висок и сум се разбирал во апарати). Штракнав што штракнав и кога комисијата замоли да излезат сите надвор за тие да се консултираат за оценката, пред вратата ме пречека разгневена жена (за која подоцна дознав дека била професорка) која ме обвинуваше за фотографирањето бидејќи било непријатно да се фотографира и тоа му пречело на менторот. лч&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;И немаше да пишувам за ова ако само неколку моменти потоа жената не запалеше цигара и тоа токму под знакот за забрането пушење со напомена за казнување на тие што ќе ги фатат. Сакав да ѝ посочам, ама ме замолија да не ја расипувам атмосферата на настанот.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Темата на магистерската беше „Етичктите аспекти на менаџментот во образованието“. Колку пригодно.&lt;/p&gt;&lt;div class=&quot;feedflare&quot;&gt;
&lt;a href=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=UlhqPrwaWc0:l--fNkRZpYg:yIl2AUoC8zA&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?d=yIl2AUoC8zA&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=UlhqPrwaWc0:l--fNkRZpYg:F7zBnMyn0Lo&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=UlhqPrwaWc0:l--fNkRZpYg:F7zBnMyn0Lo&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=UlhqPrwaWc0:l--fNkRZpYg:gIN9vFwOqvQ&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=UlhqPrwaWc0:l--fNkRZpYg:gIN9vFwOqvQ&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt;
&lt;/div&gt;
    </description>
	<pubDate>вто, 16 јун 2009 13:16:30 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Миша Поповиќ: 9 Кејски заповеди</title>
	<guid>http://kiberkotle.net/2009/06/9-kejski-zapovedi</guid>
	<link>http://kiberkotle.net/2009/06/9-kejski-zapovedi</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/misha.png&quot; width=&quot;86&quot;  height=&quot;99&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;ol&gt;
1. Лентата на Кејот е само твоја лента;&lt;br /&gt;
2. Да се мрднеш дури и ако ти ѕвонат е грев;&lt;br /&gt;
3. Не ги почитувај другите што возат по лентата;&lt;br /&gt;
4. Ако ти се посака одеднаш да застанеш на лентата, нека биде волјата твоја;&lt;br /&gt;
5. Тревата постои за оние што сакаат да шетаат да одат по она малку асфалт што постои за велосипедите и ролерите;&lt;br /&gt;
6. Секогаш паркирај го точакот на лентата кога правиш пауза;&lt;br /&gt;
7. Единствен начин како да ја докажеш љубовта е да се држите со дечкото/девојката додека ролате ролери, оти било што поинаку ќе значи апокалипса за вашата врска;&lt;br /&gt;
8. Од целиот кеј, поздравувањето со пријателите прави го на самата лента;&lt;br /&gt;
9. Децата можат да научат како да возат ролери и точак *само* на лентата на кејот.&lt;/ol&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 15 јун 2009 17:00:39 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Благој Капсаров: Скопје, Ноќни трки!?</title>
	<guid>http://kapsarovb.blog.com.mk/node/234162</guid>
	<link>http://kapsarovb.blog.com.mk/node/234162</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/kapsarovb.png&quot; width=&quot;104&quot;  height=&quot;88&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;div align=&quot;justify&quot;&gt;Незнам за вас, но јас во никое време после полноќ слушам како фрчат мотори и коли со &amp;bdquo;многу&amp;ldquo; на саат. И ме замисли тоа да проверам дали низ Скопје се организираат некакви ноќни трки? Макар и обично друштво да е, пак има мнозинство. Тоа се зачести сега баш во овие потопли денови, што е разбирливо. Има таму кладби, музика, јадење сигурно... &lt;br /&gt;&lt;img vspace=&quot;10&quot; hspace=&quot;10&quot; align=&quot;middle&quot; alt=&quot;need_for_speed_undercover_021.jpg&quot; src=&quot;http://kapsarovb.blog.com.mk/system/files?file=need_for_speed_undercover_021.jpg&quot; /&gt;&lt;br /&gt;Колку што можев да дознаам имало такви работи кај Александар Палас, Хром, Ново Лисиче, Првомајска (Кисела Вода), Партизанска и други некои. Но јас верувам дека тие се селат цело време од трка на трка оти Скопје е релативно мало. Уште поинтересно е што полицијата знае за овие трки, ама полиција, стално касни. Некои граѓани знаат пак, ама не пријавуваат, најверојатно ради страв, но ги разбирам. Плус лани имало и судар на партизанска со неколку повредени. Обично се тркаат по две коли или по два мотори, затоа што повеќе од два на скопските улици, со таа брзина е гужва. Таму има&amp;nbsp; многу торби со адреналин за &amp;bdquo;продажба&amp;ldquo;. На кој му е малку адреналинот, нека ги посети!&lt;/div&gt;&lt;div align=&quot;justify&quot;&gt;&lt;img vspace=&quot;10&quot; hspace=&quot;10&quot; align=&quot;middle&quot; src=&quot;http://kapsarovb.blog.com.mk/system/files?file=murcielago_5.jpg&quot; alt=&quot;murcielago_5.jpg&quot; /&gt;&lt;/div&gt;
    </description>
	<pubDate>пон, 15 јун 2009 08:47:53 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Новица Наков: Моите 2 денари за „Форум Скопје“</title>
	<guid>http://novica.softver.org.mk/node/448</guid>
	<link>http://novica.softver.org.mk/node/448</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/novica.png&quot; width=&quot;72&quot;  height=&quot;94&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p&gt;Деновиве се одржа  вториот по ред „&lt;a href=&quot;http://www.forumskopje.com/&quot;&gt;Форум Скопје&lt;/a&gt;“.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Не бев присутен на сите вечери, туку само вчера (сабота) и завчера па моите впечатоци овде се само од тие два дена.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Општиот впечаток ми е дека на форумот недостасуваше опзиција. Сите присутни, вклучувајќи ги и гостите од странство кои се искажаа на темата „Скопје“, беа на иста линија во врска со сета нова архитектура и споменици кои се градат во градов - дека тоа не е добро, не е убава архитектура, дека е нетранспаренто и сл. Недостасуваше некој од оние што се одговорни за сета градба да каже како и зошто мисли (а според тоа и спроведува) на таков начин. Недостасуваше некој што ако ништо друго барем се сложува со ова што се гради и начинот на кој тоа се прави. Освен еден испад дека Лумикс личи на змија што е симбол на злото и оттука треба црква до него што е симбол на доброто и некаков повик за македонска гордост други реакции на „одбрана“ немаше. На крајот и модераторката на настанот искажа жалење за ваквата ситуација. Но, и недостатокот на опозиција на форумот сепак носи своја порака, а тоа е дека на одговорните лица веројатно не им е многу гајле за тоа што некој таму дебатира. Се разбира, ова за нас отвара прашање поврзани со отвореноста, демократичноста и транспарентноста на овие процеси, но ми се чини дека тоа не се нови прашања исто како што не е ни недостатоткот на дијалог.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;
Јас учествував со две забелешки. Во петокот беше отворено прашањето за консензус од страна на еден архитект од Италија. Во неговото обраќање тој објасни дека градежни апсурди се случуваат и во Италија, но Берлускони, кој владее популистички, ја има поддршката од граѓаните и таму постои консензус во врска со тие проекти. Се разбира има некои обични луѓе и архитекти кои се против, но нивниот број е незначаен. На крај, тој постави прашање дали има консензус во Македонија.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Откако никој не одговори, јас се јавив со коментар дека според владата и мнозинството граѓани консензус е постигнат и кај нас (конкретно за градбата на црквата на плоштад). Владеачката партија го црпи своето одобрение од изборите кои ги доби со масивна победа, а во програмата за тие избори има црква на плоштадот. Се разбира и кај нас има луѓе кои што не мислат дека тоа е добра идеја, но паралелата со Италија е премногу очигледна и неизбежна.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Вчера, посебен впечаток ми остави презентацијата на Елизабета Аврамовска која е професор по ликовна уметност. Таа преку примери од други градови се обиде да објасни дека на други места се гради со некаков концепт, со некаква идеја и дека градбите на крајот носат некаква порака. Нејзината поента беше дека тоа не е случајот кај нас. Присетувајќи се на една &lt;a href=&quot;http://novica.softver.org.mk/node/425&quot;&gt;изјава на Небојша Вилиќ&lt;/a&gt;, реков дека очигледно пости некаква идеја зад објектите кои се градат. Плоштадот на кој доминираа поштата и телекомот, важни симболи на комуникација особено во пред-интернет времето, и трговскиот центар и стоковната куќа кои може да се гледаат како некакви центри за конзумеризам, а градската кафана и сите кафулиња за хедонизам, се изменува и сега таму ќе има нови симболи „ на општественото уредување на Кралството на СХС или, подоцна, Кралството на Југославија значи (воз)обновување на нејзините три столба: војската, капиталот и религијата“. &lt;/p&gt;
&lt;p&gt;И овде го имаме прашањето за тоа дали на мнозинството тоа му се допаѓа или не, и што можат да прават оние на кои не им се допаѓа, што ме враќа назад на прашањето за непостоење на дијалоги и транспарентност во процесите,  и тоа како што рече еден млад архитект од Скопје (чие име не го запамтив), посебно за оние градби кои се дел од идеологијата на власта.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Оттука, не мислам дека може нешто посебно да се направи во врска со новата архитектура во градот само со архитектонски дебати. Ми се чини дека е потребен поширок политички (или ако сакате општествен) ангажман за да се постигне нешто повеќео од само дебати на маргините на вниманието на пошироката јавност.&lt;/p&gt;&lt;div class=&quot;feedflare&quot;&gt;
&lt;a href=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=J-zItcyGC7Y:U1t8U5aCsbM:yIl2AUoC8zA&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?d=yIl2AUoC8zA&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=J-zItcyGC7Y:U1t8U5aCsbM:F7zBnMyn0Lo&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=J-zItcyGC7Y:U1t8U5aCsbM:F7zBnMyn0Lo&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt; &lt;a href=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?a=J-zItcyGC7Y:U1t8U5aCsbM:gIN9vFwOqvQ&quot;&gt;&lt;img src=&quot;http://feeds2.feedburner.com/~ff/airborne-feed?i=J-zItcyGC7Y:U1t8U5aCsbM:gIN9vFwOqvQ&quot; border=&quot;0&quot; /&gt;&lt;/a&gt;
&lt;/div&gt;
    </description>
	<pubDate>нед, 14 јун 2009 10:56:20 +0000</pubDate>
</item>
<item>
	<title>Благој Капсаров: Star Wars: The Old Republic</title>
	<guid>http://kapsarovb.blog.com.mk/node/233739</guid>
	<link>http://kapsarovb.blog.com.mk/node/233739</link>
	<description>
    &lt;img src=&quot;http://planet.softver.org.mk/images/kapsarovb.png&quot; width=&quot;104&quot;  height=&quot;88&quot; alt=&quot;&quot; align=&quot;right&quot; style=&quot;float: right;&quot;&gt;

&lt;p align=&quot;justify&quot;&gt;Изминатиов E3 Expo што се одржа од 2 до 4 Јуни, Лос Анџелес, ни прикажа доста креативен развој во индустријата на видео игрите. Имаше многу иновативни работи од кои беше и &lt;span class=&quot;body&quot;&gt;&lt;a title=&quot;Project Natal&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://www.xbox.com/en-US/live/projectnatal/&quot;&gt;&lt;b&gt;Project Natal&lt;/b&gt;&lt;/a&gt;&lt;/span&gt; технологијата во Xbox и извонреднато спакуваните игри како &lt;b&gt;Splinter Cell Conviction, &lt;/b&gt;&lt;b&gt;God of War III&lt;/b&gt; и една од нај сочно-визуелно спакуваните игри &lt;b&gt;Avatar на &lt;/b&gt;&lt;b&gt;Јames Cameron&lt;/b&gt;&lt;span class=&quot;body&quot;&gt;. &lt;/span&gt;Но како и да било, една од работите што мене ми влезе во око е долго најавуваната, а сега и презентирана на Е3, &lt;span class=&quot;rightText&quot;&gt;&lt;a title=&quot;http://www.swtor.com/&quot; target=&quot;_blank&quot; href=&quot;http://www.swtor.com/&quot;&gt;&lt;b&gt;&lt;i&gt;Star Wars&lt;/i&gt;&amp;trade;: The Old Republic&amp;trade;&lt;/b&gt;&lt;/a&gt; од BioWire и &lt;/span&gt;LucasArts. Massively-multiplayer online игра што ќе ги задоволи сите душички што се затрескани во приказната за Star Wars. &lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;justify&quot;&gt;&amp;nbsp;&lt;img vspace=&quot;10&quot; hspace=&quot;10&quot; align=&quot;middle&quot; alt=&quot;home_logo.png&quot; src=&quot;http://kapsarovb.blog.com.mk/system/files?file=home_logo.png&quot; /&gt;&lt;/p&gt;&lt;p align=&quot;justify&quot;&gt;&lt;b&gt;Што се однесува на приказната и дејството, се случува едно 1000 години пред Darth Vader. Империјата ќе се раздвои на два дела помеѓу &lt;span class=&quot;rightText&quot;&gt;The Old Republic и&lt;/span&gt; The Sith Empire, но како играч можеш да одбереш дали ќе бидеш Jedi или Sith. За да се разјаснат работите погледнете го видеото во прилог:&lt;/b&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Јако е!&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;
    </description>
	<pubDate>пет, 12 јун 2009 08:20:03 +0000</pubDate>
</item>

</channel>
</rss>
